среда, 15. март 2017.

БИТИ ПРЕДУЗЕТНИК ЗНАЧИ...Не бојати се неуспеха

Нико не воли неуспех и то није ништа неуобичајено. Јер је он у свакој аспекту живота известан, сам је питање времена.



Сходно томе како се не може избеђи, битно је какав однос имамо према њему. То нигде није видљивије него у малом бизнису. Није таајна да светске статистике кажу да 50 одсто новоформираних фирми не преживи прве три године постојања.

Да ли би сви они требали да одустану када се то деси? Никако, јер како је рекао Черчил “наш пут до успеха је поплочан неуспесима”. Значи из сваког неуспеха реба нешто научити и кренути даље.

Кажу да је Томас Едисон успео да направи сјалицу са ужареним влакном која ради из равно 1.000-тог пута. Шта би било да је одистао после 999?

То не значи да треба истрајавати по сваку цену. Кока кола је крајем прошлог века решила да промени формулу чувеног напитка. Потрошачи нису били одушевљени променом и продаја је почела да пада.

Фирма је брзо реаговала, вратила стару формулу и назвала је “класик”.

Не треба бежати од неуспеха, веж када доже анализирати га и кренути напред.

понедељак, 27. фебруар 2017.

ВРЕМЕ ЗА ПРИЈАВУ: ЕК награђује најбољу идеју у области предузетништва

Европска комисија и ове године наградује најбоље пројекте, иницијативе или програме за развој предузетништва кроз Такмичење за најбољу идеју у области промоције предузетништва - Јуропиан Ентерпрајз Промоушн Авардс (ЕЕПА), саопштило је Министарство привреде.



Заинтересовани могу да се пријаве Министарству привреде до 10. јуна, након чега ће министарство, у складу са критеријумима ЕК, изабрати националне победнике који ће представљати нашу земљу на финалном европском такмичењу.

Такмичење за најбољу идеју у области промоције предузетништва је иницијатива ЕК која има за циљ да препозна и награди изузетне примере подршке и промоције предузетништва широм Европе.

Европско признање победницима доноси видљивост и промоцију широм Европе и као позитиван пример инспирише друге да покрену посао.

Министарство привреде је прошле године за ово такмичење предложило два представника која су ушла у најужи избор, пројекат невладине организација СЕЕ ИЦТ "Знам да можемо" и иницијативу града Новог Сада "Липов мед за одрживи развој Дунавског микрорегиона".

Пројекат Града Новог Сада победио је у категорији "Подршка развоју зелених тржишта и ефикасности ресурса".

БИТИ ПРЕДУЗЕТНИК ЗНАЧИ...Немати радно време



Једна од првих реакција запослених људи на живот неког из окружења ко је предузетник јесте "лако је њему, он нема радно време".



Ова реченица је само делимично тачна, односно само њен други део. Истина нема оквира од 9-17часова (мада и запослени најчешће пробијају те рокове), али зато најчешће устајете и лежете са мислима о послу.

Један од успешних предузетника у САД (који иначе није завршио колеџ) замољен је да студентима одржи предавање. Њега је започео речима "цео свој живот сам радио само пола дана". Када се жагор међу студентима смирио наставио је: "Није важно да ли радите првих пола дана или других".

Успешан предузетник из Србије, чије пословање и данас заокупља пажњу медија поносно тврди да је у прве три године радио без одмора и један дан.

Другим речима, ако желите да постанете предузетник, спремите се на драгстор радно време. Или како једна новопечена предузетница дефинише: " Првих неколико година живите онако како нико не жели да живи, да би касније живели како сви хоће да живе".

четвртак, 23. фебруар 2017.

(ВИДЕО) ЗАШТО ЈЕ НЕБОЈША МАТИЋ УСПЕШАН ПРЕДУЗЕТНИК: Неколико савета о развоју бизниса


Ако укуцате у Гугли "Небојша Матић" или "Микроелектроника" добићете низ текстова у којима су само хвалоспеви. Не само због тога Матић свакако није правило када се ради о српском предузетништву, али јесте добар пример шта нама треба. 

 
Небојша Матић, Фото: Медија Центар Београд
Посао је почео деведесетих у очевој гаражи у Лајковцу, а данас његова компанија “Микроелектроника” извози у 138 земаља широм света. Највише у Европу, САД и Јапан. Извози више од 90 одсто производње. 

Пословну филозофију можда најбоље оцртава мото на компанијском сајту "нама не требају људи којима треба посао, нама требају људи који желе да раде".  Ево неколико разлога зашто је Матић и данас реткост у српском бизнису: 

Зато што зна да су запослени највећи ресурс


По његовим речима фирма је добра јер добри људи раде у њој. "Можеш бити власник и директор колико хоћеш, али си нула без способних и марљивих људи. Суштина је у дружењу. Први човек фирме мора да брине о својим запосленима. Ја моје и волим, заједно радимо, смејемо се, дружимо, пецамо, јер ако су они задовољни, посао иде напред", каже Матић. Када имају проблем, решење је комуникација, не новац, јер мотивација се постиже само причом, сматра директор Микроелектронике.

Зато што не гледа само на профит


Управо се то огледа у односу према запосленима. Доскора су бонуси дељени четири пута годишње, а сада је то промењено у повишицу. Плате расту и до 100 одсто годишње, а постоји и надокнада за треће и четврто дете. 

"Моја плата је 1.000 евра. Не мешам своју зараду и фирмине паре", каже Матић. "Не трошим новац на јахте и скупе аутомобиле, јер ми то не треба. Пре бих купио нову машину, него ауто од 50.000 или 100.000 евра. Сматрам да је 15.000 евра горња граница суме коју бих издвојио за кола".

Зато шо не мисли да мора да се ослања на државу


По Матићу могуће је да успети и да се не ослања на помоћ државе. У шали чак каже да му је посао кренуо када је престао да се ослања на помоћ државе. "Прави предузетник се не ослања на државу", каже Матић.

Зато што зна шта је суштина предузетништва


"Ти си директор јер знаш решење проблема, и ти не постављаш питања" каже Матић.

Зато што уме да пренесе предузетнички дух


Кћерки јединици Небојша је већ усадио предузетнички дух. Џепарац не може да се добије за џабе, већ мора да се заради. "Тражила је 200 динара и ја сам јој рекао да ће добити, ако почисти терасу испред фирме", прича Матић. "Када је завршила, закључила је да је 200 динара мало за квадрате које је почистила".

Зато што не мисли да су мањи порези чаробан штапић за све привредне проблем


Према његовим речима имати у овој држави  фирму је џабе. "Мој став је да порез на профит мора да буде 30 одсто, јер без тога држава не може да обезбеди услуге од јавног интереса. Предузеће које није у стању да плаћа своје обавезе треба да оде у стечај", акже Матић.

Зато штоје ризиковао у пословању


За свој почетак каже да је дошао у Београд са 200 марака у џепу и питао се шта може да започне са том сумом? Одлучио је да покрене часопис "Микроелектроника“. "Нашао сам фирме које су биле вољне да се рекламирају, а онда отишао код штампара и обећао да ћу му платити кад мени плате рекламе. Он је ризиковао и пристао", каже Матић. 

Ризик му се касније вишеструко исплатио, па и данас штампа за Микроелектронику. "Часопис је кренуо ’97. године и радио је преко других фирми које су пристале да ми изађу у сусрет - зато често кажем да је историја „Микроелектронике“ и историја добре воље. Јер тада је било јако тешко основати фирму, требало је бар месец дана да јуриш и објашњаваш ко си и шта хоћеш да радиш, да прибављаш гомилу документације, да испуњаваш услове који често нису имали никакве логике...И данас неко кука како је тешко основати фирму, када се цео посао заврши за десетак минута", истиче Матић.

среда, 22. фебруар 2017.

МЛАДИ ПРЕДУЗЕТНИЦИ ПОНОВО ЗАБЛИСТАЛИ: Ученици представили платформу за продају аграрних производа

Платформа која повезује узгајиваче пољопривредних култура и власнике слободног земљишта који желе да изнајме земљу ради обраде, пословна је идеја која је освојила прво место на националном финалу такмичења Пословни изазов одржаном у среду у Београду. 

Такмичење је окупило 60 ученика из 43 средње школе из целе Србије који су победили на регионалним такмичењима реализованим у новембру и децембру прошле године. Победу је однео тим кога су чинили Немања Микавица из Хемијско-медицинске школе у Вршцу, Сара Живковић из Прве крагујевачке гимназије, Мартина Митровић из Економске школе у Лесковцу и Андреј Зељковић из Четврте београдске гимназије.

“Иако смо се тек јуче упознали, сјајно смо сарађивали као тим па смо лако и осмислили идеју. Мислили смо да немамо шансе за победу будући да пољопривреда није актуелна тема али жири је ипак другачије пресудио и сад смо пресрећни”, изјавила је Мартина, чланица победничког тима.

Организација Достигнућа младих у Србији већ осам година реализује такмичења “Пословни изазов” у градовима широм Србије. Ове године, чланови три првопласирана тима са регионалних такмичења одржаних у Лесковцу, Чачку, Новом Саду и Београду учествовали су у националном финалу.

Пет првопласираних тимова са овог такмичења у априлу ће учествовати на Пословном изазову западног Балкана где ће се придружити вршњацима из Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске, а тимови ће поново бити мешовити и чиниће их по 4 ученика из сваке земље.

У уторак је ученицима дат “изазов” да осмисле платформу која се заснива на моделу “економије дељења” односно да искористе технологију како би се креирала веза између онога што је људима потребно и онога што други имају. У среду су своје бизнис планове и презентације представили стручном жирију кога су чинили Јасна Узелац Брауновић (УниЦредит банка), Данијела Симеуновић (Телеком Србија), Маријана Павловић (КПМГ), Милица Јоветић (МК Група) и Ивана Зарић (Н1). Тимске презентације отворио је министар омладине и спорта Вања Удовичић који је подржао предузетничку иницијативу средњошколаца подсетивши их и да је пораз део победе.

“Основни циљ Пословног изазова је да мотивише ученике да употребе своје вештине на иновативан начин и покажу свој предузетнички дух како би били спремни за суочавање са реалним пословним ситуацијама. Није нужно да сутра сви постану предузетници, али је врло важно да буду предузимљиви, чиме год се бавили у животу”, рекао је Дарко Радичанин, извршни директор Достигнућа младих у Србији.

Такмичење Пословни изазов реализовала је организација Достигнућа младих уз финансијску подршку Министарства омладине и спорта, УниЦредит банке, Телекома Србија и компаније КПМГ.

АКСИОМ БИЗНИСА: Људи ду највећи ресурс (Данско искуство)



Кад је Новозеланђанин Дин Хол, познати дизајнер компјутерских игрица, тражио локацију за своју нову фирму, одлучио се за мали универзитетски град Дандин на југоистоку своје земље где су биле јефтине цене некретнина и где су креативни стартспи постали део локалног идентитета.



Хал сада у своју компанију Рокверц привлачи људе из целог света. Питате се како? У Рокверту не постоји фиксно радно време, запослени имају неограничени плаћени годишњи одмор, врло примаљиве плаће и удео у заради компаније.

Људи су највећи ресурс

У њеним зачецима, необичан призор у компанији нису били ни слатки мали мачићи који су запосленима доносили одмор од стреса. Петак поподне резервисан је за спортове и игрице.
На идеју о плаћеном годишњем Хал је, каже, дошао захваљујући искуству које је стекао док је служио у ваздухопловству новозеландске војске. ‘Наши запослени добију стандардне четири недеље годишњег, али и мимо тога могу да добију неограничени плаћени годишњи. На ову одлуку у великој мери је утицао  мој живот у војсци. Схватио сам да су људи највећи ресурс’, каже Хал.

Хал каже да иако овакав приступ звучи као да ће у кратком року довести до кашњења с роковима и празних столова у канцеларијама, намера је да се да људима одређену аутономију која тако да унутар радног времена могу отићи у банку или доктору или, ако је потребно, остати код куће и покушати да спасу љубавну везу или пак да оплакују угинулог љубимца.

Добро фирми, добро запосленима

"Тако људима дајемо време да  среде приватни живот па кад дођу на посао могу бити усредоточени баш на посао. Тако радно место почну да сматрају угодним окружењем где имају потпуно слободу бити креативни", каже Хал.

И сами запослени кажу како се с оваквим принципом рада на послу осећају пуно боље па самим тиме имају више енергије и креативнији су. Долазе из целог света јер због флексибилног годишњег могу путовати кући кад је то потребно. За сад имају 40 запослених али до краја године планирају тај број да повећају на 100.

(Net.hr)

уторак, 21. фебруар 2017.

СТАРТ АП ПОМОЋ: 500 милиона динара за почетнике у пословању

У циљу пружања подршке оснивању и опстанку нових предузећа Министарство привреде упутило је данас јавни позив незапосленим лицима, почетницима у пословању, али и  привредницима који су у почетној фази развоја за доделу бесповртаних средстава за набавку опреме, доградњу, реконструкцију, опремање, адаптацију или санацију пословног или производног простора, као и за набавку трајних обртних средстава (до 20 одсто укупног улагања).



 Ова финансијска подршка привредницима се пружа у оквиру Програма подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за почетнике  у пословању у 2017. године који представља комбинацију 30 одсто бесповратних средстава државе и 70 процената повољног кредита Фонда за развој. За његову реализацију Министарство привреде је определило 150 милиона динара бесповратних средстава, док ће Фонд за развој пласирати 350 милиона динара кредитних средстава.

Министарство привреде и Фонд за развој су овај програм релизовали и прошле године и подржали 220 привредника и почетника у пословању.

Јавни позив за ову годину је отворен док се расположива средства не утроше, а све информације и потребну документацију заинтересовани привредници могу наћи на интернет презентацији Министарства привреде и Фонда за развој.